Планинарски оживео и Бојник. Полако је ред дошао и да походимо Радан, да и ова тајанствена и прелепа планина постане место окупљања планинара који жуде за нечим новим, слабије истраженим, и да осете невероватно јужњачко гостопримство.

На Чемернику смо наше алпске јунаке испратили на њихову експедицију, на Радану смо им направили дочек. Нису изневерили наша очекивања, и сви, без изузетка, попели су се и на Триглав, и на Гран Парадизо, на крају и на Мон Блан. Само два дана после успона на кров западне Европе, ето наших Сурдуличана и Предејанаца испред дома на Радану, изнад села Ивање, код Бојника. Време је да почне први успон на Шопот и да се и варошица Бојник уметне у историју планинарског покрета, као што има своје место међу историјом музике трубача и у борби за слободу.

Успон отварају наши јунаци из Скијашко-планинарског клуба „Власина“ из Сурдулице. Домаћин акције је Планинарско-бициклистики клуб „Змај са Радана“ из Бојника. Учествује чак 526 планинара из целе Србије и Македоније.

 

Бојник је ово одавно заслужио. Бојнику је требало да се догоди овај бљесак, да обасја целу област Пуста река и Радан планину у свој својој лепоти.

Још је византијски цар Јустинијан Први, који је и рођен на Радану, увидео стратешку важност и богатство раданског подручја. На Радану је овај реформатор правног система Византијског царства изградио чинило се, неосвојив град – „Јустинијана прима“ или „Царичин град“, 535.године, на пола пута између данашњих Бојника и Лебана. Град се снабдевао водом из аквадукта, који је и дан-данас већином сачуван, а крај његових надземних остатака пролазе и планинари током првог дела успона на Шопот. Авари су, после дуге опсаде града, тек пресецањем аквадукта, 615.године, успели да покоре Јустинијана Приму.

Преко Радана, прошла је војска Фридриха Барбаросе током првог крсташког похода.

Два века касније, са Радана се на оближње Косово поље пребацила и војска цара Лазара, на косовски бој. Познато је да се, у близини Пролом Бање, у цркви Лазарици, стабла шљива увијају у правцу у коме цркву обилазила српска војска.

Раданом је тада, око боја на Косову, господарио један од највећих српских јунака и највештији мачевалац, Иван Косанчић. Управо је његов надимак – „Змај са Радана“, поносито понео новоосновани планинарско-бициклистички клуб из Бојника. Ово тешко бреме историјске славе, изазов, искушење, храбро и одлучно су на својим плећима почели да носе планинарски посленици и визионари из Бојника.

Црвено-беле мајице, са амблемом клуба, који је симболизује Ивана Косанчића, носи водичка екипа састављена од десеторо планинара из Бојника и Ниша.

 

Пре нешто више од годину дана, на четвртом међународном успону на Руј, планинари из Бојника први пут су посетили један такав планинарски празник. Тада је, док су посматрали непрегледне колоне планинара како се спуштају у село Ракита, и бескрајно и разиграно коло и народно весеље, заискрило у њима, да могу, или морају, нешто слично и у свом крају приредити. Онолика Радан планина којој планинари недостају. Најважније да су веровали у себе и своје пријатеље.

На Радану се може возити бицикл и планинарити уздуж и попреко. Вредни бојнички планинари су, што сами, што уз помоћ пријатеља и колега из осталих општина раданског подручја, уредили и обележили 7 основних и преко 20 мањих стаза за планински бициклизам и планинарење. Радан је уздуж и попреко прошаран овим стазама.

Радан је, после Јастрепца и Озрена, трећа најшумовитија планина на Балканском полуострву. По својој биоценози предњачи. Столетна шума, непрегледна пространства, појачавају утисак да се дубоко у Радану крију тајне овог света.

Необичне појаве ће нас приморати да о свему размишљамо. Деливода, када се одједанпут поток раздели на два посебна тока. Зашто? Или „узбрдна низбрдица“ у селу Ивање.  Она је и на нашем путу до планинарског дома, у аутобусу је педесетак планинара. Гледамо сви напред, и видимо, без изузетка – испред нас асфалтни пут води низбрдо. Заустављамо аутобус, ослобађамо кочницу – метална грдосија креће уназад и навише!

 

Највиши врх планине је Шопот (1409 м), који се налази услед једне од најгушћих шума кроз које су планинари са југа Србије икада пролазили, а он сам је на каменом пиједесталу, за који се не зна како се ту створио. Шопот је и тачка где се спаја упоредник на тачно 43 степена северне географске ширине са меридијаном на 21 степен и 30 минута источне географске дужине. Наводно, изнад Радана, а поготово изнад Шопота, авиони не смеју да лете, уређаји за навигацију не могу тачно да раде?!

Планинари, пак, уживаће у летњем дану у дебелој хладовини на путу до Шопота. Осим овог врха, истичу се и Петровац и Мали камен, на јужном делу Радана. На Петровцу постоји црква из раног средњег века, а некада је ту био и жртвеник. За сваки Петровдан, народ из читавог краја излази на овај врх. Мали камен је, како кажу Бојничани, најбољи видиковац на читавој планини, са кога се као на длану види и Косово Поље, и Грачаница и наша Приштина и многи предели на нашем Косову и Метохији.

За први успон на Радан, наши домаћини припремили су две стазе, обе кружног облика, са полазном и завршном тачком у дому на Радану.

Прва је „стаза здравља“, дужине око 3,5 км, која планинаре и рекреативце води у занимљиву, помало изазовну, али и едукативну шењту око дома. На овој стази постављено је петнаест препрека и станица: пањеви за одржавање равнотеже, скакалиште за скок у даљ, клакцалице, љуљашке, шумски ксилофон, две воденице, шумски телефон...

Друга стаза, која је на неки начин и наставак прве, јер највећи део стазе здравља пролазе сви учесници, је у том наставку ка Шопоту је знатно дужа, али не претерано захтевна. Треба прећи 18 км, од којих се ка Шопоту иде крај поменутог аквадукта цара Јустинијана и макадамским путем, а са Шопота се спушта до аквадукта густом шумом и горњим током потока који чине Пусту реку.

Висинска разлика је мања од 500 м. Све протиче у најбољем реду. Невероватан осећај када рукама додирујемо аквадукт. Тиме упијамо све векове који су протекли од цара Јусинијана до данашњих дана.

Са макадамског пута, у близини Шопота, код Кујовићевих ливада, отвара се у једном тренутку леп видик ка Соколовом вису и куршумлијској страни планине. Све је мистично и дивно на Радану. Можда неке од наредних година, када овај успон постане незаобилазна традиција, и променимо стазу, па одемо и до Соколовог виса, или на другу страну до Петровца, тек, много је прилика за уживање које нам се пружају на Радану.

 

Наши змајеви нас изводе и на Шопот. Због каменог престола на коме је највиша тачка, дуго се чека да се тек мало њих истовремено смести на врху, додирне ознаку, фотографише, и већ се место мора препустити следећем.

 

Повратак са Шопота води нас преко Лисичјег лаза и Омана. Сада идемо нешто северније, а иако је тек прошло подне, онолика шума нам ствара утисак да је близу сумрак. Немогуће је да зраци сунца пробију ове разлистале столетне чуваре раданских тајни.

У касно поподне окупљамо се поново код планинарског дома. Богата трпеза и музика нас дочекују. Јужњачки темперамент. Лепота, страст, срећа – кључају у нама. Змајеви са Радана не могу да верују „шта их је снашло“. Јунаци, учинили су нешто за Бојник што никада пре нико није! Њихова варошица главни је град! Сви ће доћи и наредне године, и замолити и убедити и оне који сада нису овде, да се прикључе.

Мирослав Докман, Ниш