Неки догађаји на југу Србије постају традиција. Велика већина планинарских путева Балканског полуострва, сваке друге суботе у јулу месецу почела је да се слива ка Власинском језеру и планини Чемерник.

Већ другу годину за редом дочекују нас пријатељи из Сурдулице, из Скијашко-планинарског клуба „Власина“, на својој изузетно добро посећеној и организованој акцији на Чемернику. Лаган успон у правом парку природе, оази здравља, у биљној апотеци свуда око нас. Само што овог пута, после ручка и весеља, неће домаћини нас испратити и пожелети срећан пут. Ми, гости Чемерника, њих ћемо испратити, како и заслужују прави јунаци, са питоме власинске планине – на поход на Алпе!

И тако су се путеви планинара из Србије, Бугарске и Македоније укрстили на Власинском језеру. Преко четиристо учесника дошло је да ужива на Чемернику и наше Сурдуличане, Предејанце и остале јужњаке, испрати на путешествије за које су се још пре годину дана одлучили. Чемерник је предворје Триглава, Гран Парадиза и Мон Блана. Још у поздравној речи, наши домаћини и њихов вођа експедиције, истакоше како су лепи, узбудљиви и готово неосвојиви сви ти алпски врхови или планински венци широм света, али да је право уточиште за њих, место које највише воле, управо тај малени кутак земље на коме су се родили и где стварају, и да нема таквих Алпа којима могу њихов Чемерник и њихово Власинско језеро могу заменити.

Планинари из трију земаља, просто остадоше без речи чувши ове дирљиве мисли. Успон на Чемерник овим је почео у атмосфери поноса и достојанства.  Мало сунца, заиста на махове, какво нам је уосталом и читаво ово лето. По која кап кише – ништа непријатно. Али зато је ту мирис шумског и ливадског воћа, и лековитог биља са Чемерника. Лагано се издижемо изнад хотела крај језера. Ливаде Чемерника су помало влажне.

 

Сви учесници изванредно расположени. Мешају се језици и дијалекти. Осмех је за све заједнички. Наши домаћини изванредно су припремили и обележили стазе на Чемернику. Осим уобичајених кружних ознака, ове године приметили смо и стубове и путоказе као новину.

Чемерник је питома планина, његови врхови доступни су и у зимским условима. Савладава се мала висинска разлика, и све је на дохват руке.  Домаћини су одабрали кружну стазу дужине 13 км, а да главни циљ буде успон на највиши врх планине, Велики Чемерник, који је висок 1638 м.

Чемерник пружа и многе друге могућности за планинарење и боравак у природи. У непосредној је близини Власинског језера, обележеном стазом се може прећи и на суседну планину Острозуб, северније. Са друге стране језера је и планина Грамада. Има доста стаза за вожњу бицикла, а постоји и стаза сурдуличке трансверзале, која из центра Сурдулице, преко Кијевца, води до врхова Чемерника: Куле, Мали Чемерник и Велики Чемерник, а дугачка је око 20 км.

Навикли смо да је Чемерник у јулу месецу окупан сунцем, да су његове густе шуме, нарочито у делу где се налази првенац Велики Чемерник, погодне као склониште од јаког сунчевог зрачења. На Чемернику ужиамо у погледу на планине у три земље, у огромном пречнику. Сада је због облака поглед сужен,  али нас блискост људи и пријатељство заправо одводи до нових простора, ка вечитом и бесконачном.

Има у групи и оних који су на Чемерник дошли са далеких обала Црног мора, из Варне. Није им тешко било да толико времена проведу у путу, само да би доживели атмосферу Власине и гостопримство Сурдуличана,  по чему су се они већ прочули. Можда би баш због тих ходочасника из удаљених крајева требало небо да се разведри, да заиста и доживе тај широки видокруг.

Наши домаћини, пак, ничим не показују да само два дана после Чемерника, полазе на своју експедицију. У потпуности су посвећени учесницима, њиховој сигурности. Води се рачуна о свакој ситници.

Вођа експедиције, Зоран Павловић-Паћа из Предејана, на Чемернику предводи ову огромну колону планинара. На тај начин, ко зна, можда и увежбава вођство по беспућима Алпа. Суруличани су, свако на свом месту, равномерно распоређени дуж колоне. Славољуб и Веља брину о брзини кретања и причају гостима историју и легенде о Власини и Сурдулици. Тамара и Марина привлаче посебну пажњу, јер су тек пре нешто више од годину дана почеле са одласцима у планину, а сада су потпуно спремне за алпске изазове. Скоро да су без трунке страха. Тамарин велики шешир одличн је оријентација за све у великој чемерничкој колони. И она и Марина, на лаганом успону на Чемерник, ходају у зимској, алпинистичкој обући. Два дана пред експедицију је право време за генералну пробу!

 

Ево нас и на Великом Чемернику. Занимљиво, највиши врх ове планине је место које по атрактивности заостаје за многим другим  на Чемернику. Налази се окружен густом четинарском шумом, па је поглед са њега нешто слабији од оног са околних врхова или саме стазе којом се на њега излази. То нимало неће засметати учесницима да буду весели и поносити. И, као што свака акција на југу Србије има неки детаљ по коме се разликује од других, на пример истовремени сусрет планинара из двеју држава на Рују, или играње кола у центру Власотинца, на отварању успона на Морич, тако је и на Великом Чемернику успостављен обичај заједничког фотографисања свих учесника.

 

На страну то што се групе и клубови фотографишу за своју архиву. Непосредно пред полазак са врха, домаћини окупе све учеснике, и са поприличне удаљености, јер је заиста много планинара који се одазивају и долазе на Чемерник, у једном или више кадрова их обухватају и тако овековече један диван власински празник.

Спуштање са Чемерника одвија се преко махале Лујинци. Кроз огромна поља боровница, шумских јагода и малина, одлазимо до велике ливаде где сурдулички планинари припремају ручак и забаву.

 

Добро се добрим враћа, кажу да би тако морало бити. Два су дана остала до одласка наших јужњака у историјских поход. Јунаци су то какве Сурдулица одавно није имала. Тешко је растати се са њима. Вечерас ћемо закаснити кућама. Како их испратити, шта им пожелети? Одлучили смо да речи на растанку буду: „Што се нас тиче, ви сте већ освојили и Триглав, и Гран Парадизо, и Мон Блан. Немојте се много уздигнути због тога, већ поведите рачуна да стигнете на Радан за две недеље!“

На Радану (у Бојнику) ће уследити дочек јунака.

Мирослав Докман, Ниш