Причали су нам да је кањон реке Јабланице – „Јабланишко ждрело“, још импресивнији и од онако нестварног кањона реке Јерме код Трна – „Трнског ждрела“. Да у знак захвалности што им је подарен, и овдашњи народ занеми и падне на колена од призора који је пред њим.

Какав је то планинарски дан био, људи моји, колико узбуђења, страсти, опасности и лепоте! 
Субота, 24.јануар 2009.године за четрнаесторо нишких планинара, отпочела је прилично рано: у четири сата изјутра, ова група, показаће се касније, храбрих, одважних и смелих младих људи започела је вожњу ка Бабином зубу. Јер, на ред је дошла планинарска акција успона на Миџор, у зимским условима.

Ово неће бити прави, осећајни путопис, иако постоји хиљаду разлога да буде написан. Из поштовања према другим ауторима, да и они добију својих пет минута на овом сајту, подсетићу само поштоване посетиоце да могу у рубрици „Путописи“ прочитати приповетку „Чаробни штапић који покреће свет“.

За сва времена, за историју планинарства на Балкану, у славу пријатељства између суседних народа и земаља, за уклањање баријера! За оживљавање наде да и наш југ Србије може да оживи, да блиста, да крене стазом нове наде, ка благостању.

Нишки караван планинама југоисточне Србије доспео је и до планине Видлич. Истражујући вероватно најлепше српске планине, једну по једну, ред је дошао и на планину коју неки добронамерно, али ипак погрешно, сврставају у део Старе планине.