„Само је небо граница“ – слоган петог традиционалног међународног успона на Руј, осмишљен је са идејом спајања људи, за свеукупни бољитак пограничних крајева Србије и Бугарске. Умало да тмурно небo и јака киша ограниче заједнички излазак на Руј, и да временски услови поставе непроходну границу на овој планини, ма колико се организатори претходних годину дана трудили да до танчина разраде сваки детаљ акције.

„...Саплићемо се, падамо, устајемо. Осећамо да идемо навише, али докле? Тада умало не ударисмо у један пиједестал, са огромним граничним каменом на њему. Још пар корака, и доле је стравична провалија. Три чуке – на врху смо. Претпостављамо највиша од све три. Ветар се претвара у оркан. Све је пусто, сами смо... 

Са њихових врхова намерник ће угледати „сав познати нам свет“... ако на свом путу и у својој намери икада крочи на ове планине. Тамо се, на жалост, ретко путује. Оне су високе, лепе и моћне, али и слабо знане. Једна од друге нису много удаљене, једна без друге не могу битисати, а спојене су, у вечну љубав, док је света и века, превојем Лисински преслап. 

Руј је планина која пружа невероватне могућности за планинарење. До једне такве прилике дошли смо сасвим случајно, и у потпуности је искористили.

„Када у твојим очима ухватим ону радозналост вечитог детета, онда када читам твоје редове и између њих... и твоја казивања о дугим летњим данима, о свежини горских очију и небеским висинама планинских врхова – тада схватам како се човек може толико заљубити у једну планину и прогласити је за кров света у свом свету“, речи су које је изговорила драга особа након што сам изнео своје утиске са планине Риле, а све очекујући да ће моји пријатељи изнова се тамо упутити.