Ово неће бити прави, осећајни путопис, иако постоји хиљаду разлога да буде написан. Из поштовања према другим ауторима, да и они добију својих пет минута на овом сајту, подсетићу само поштоване посетиоце да могу у рубрици „Путописи“ прочитати приповетку „Чаробни штапић који покреће свет“.

За сва времена, за историју планинарства на Балкану, у славу пријатељства између суседних народа и земаља, за уклањање баријера! За оживљавање наде да и наш југ Србије може да оживи, да блиста, да крене стазом нове наде, ка благостању.

Нишки караван планинама југоисточне Србије доспео је и до планине Видлич. Истражујући вероватно најлепше српске планине, једну по једну, ред је дошао и на планину коју неки добронамерно, али ипак погрешно, сврставају у део Старе планине.

Пре него што уведемо  поштоване планинаре у чаролију једне лепе, благе и доступне планине на југоистоку Србије, у обавези сам да укажем на својеврсну неправду која је јако дуго чињена овом небрушеном драгуљу природе.  Планина пред нама део је сваке породице, сваког домаћинства у Нишу и околини: са извора из њених недара, у селу Љуберађа, Нишлије се снабдевају питком водом!

Једна од најстаријих хидроцентрала у Србији, а да још увек ради, изграђена пре деведесет година, само је прва тајна коју ћемо открити на нашем несвакидашњем путу уз Јелашничку реку. Станица је то где се завршава ионако слаба веза са свакодневницом, са нечим модерним.