Неки догађаји на југу Србије постају традиција. Велика већина планинарских путева Балканског полуострва, сваке друге суботе у јулу месецу почела је да се слива ка Власинском језеру и планини Чемерник.

Планинарски оживео и Бојник. Полако је ред дошао и да походимо Радан, да и ова тајанствена и прелепа планина постане место окупљања планинара који жуде за нечим новим, слабије истраженим, и да осете невероватно јужњачко гостопримство.

„Само је небо граница“ – слоган петог традиционалног међународног успона на Руј, осмишљен је са идејом спајања људи, за свеукупни бољитак пограничних крајева Србије и Бугарске. Умало да тмурно небo и јака киша ограниче заједнички излазак на Руј, и да временски услови поставе непроходну границу на овој планини, ма колико се организатори претходних годину дана трудили да до танчина разраде сваки детаљ акције.

„...Саплићемо се, падамо, устајемо. Осећамо да идемо навише, али докле? Тада умало не ударисмо у један пиједестал, са огромним граничним каменом на њему. Још пар корака, и доле је стравична провалија. Три чуке – на врху смо. Претпостављамо највиша од све три. Ветар се претвара у оркан. Све је пусто, сами смо... 

Са њихових врхова намерник ће угледати „сав познати нам свет“... ако на свом путу и у својој намери икада крочи на ове планине. Тамо се, на жалост, ретко путује. Оне су високе, лепе и моћне, али и слабо знане. Једна од друге нису много удаљене, једна без друге не могу битисати, а спојене су, у вечну љубав, док је света и века, превојем Лисински преслап.