И Русија излази на Тихи океан... Само што се са највише и најпознатије вулканске купе у Русији не може видети излазак сунца из плаветнила Тихог океана. Пригушена светлост претходи коначном помаљању сунца. Свиће изнад Русије, Грузије, Европе и Азије. За дивљење је велика снага огромног пространства, које за сада не можемо видети потпуно јасно, кристално.

Планинарску слободу и достојанство славимо у селу Врмџа код Сокобање. Окупљањем у овом чудесном и јединственом месту, дочекујемо пролеће. Вођени вечним стиховима Ивана Гундулића, његовом „Химном слободи“, којом велики дубровачки песник барока завршава своје капитално дело „Дубравка“, пасторалну драму у стиховима у којој говори о борби малог, обичног човека за оно што му припада, за праведност, морал, слободу.

Хрчак, којег смо ми имали, радио је углавном само две ствари: спавао или окретао точак. Често сам себи постављао питање „Зашто то ради – зашто неуморно по читав дан врти точак?“. Уколико и мене, неки мој господар из друге димензије посматра, вероватно поставља исто питање „Зашто то радим – зашто неуморно читаве дане трошим окрећући педале бицикла?“. Вероватно, као и ја, и мој „господар“ остаје без одговора.

Понекад човеком овлада чудан душевни мир, мир, који му омогући да заборави на све; такав мир, који га не спречава да се у мислима преда окриљу природе и свему ономе што је у њој доживео...

"Путовања моја душа сања, ... " стихови су многих песама, саставни редови су многих романа. Ваљда је човеков живот само једно путовање. Није наше да проћардамо живот у безбрижној луци него да се отиснемо на пучину, па шта год да нас тамо снашло.