Хрчак, којег смо ми имали, радио је углавном само две ствари: спавао или окретао точак. Често сам себи постављао питање „Зашто то ради – зашто неуморно по читав дан врти точак?“. Уколико и мене, неки мој господар из друге димензије посматра, вероватно поставља исто питање „Зашто то радим – зашто неуморно читаве дане трошим окрећући педале бицикла?“. Вероватно, као и ја, и мој „господар“ остаје без одговора.

Понекад човеком овлада чудан душевни мир, мир, који му омогући да заборави на све; такав мир, који га не спречава да се у мислима преда окриљу природе и свему ономе што је у њој доживео...

"Путовања моја душа сања, ... " стихови су многих песама, саставни редови су многих романа. Ваљда је човеков живот само једно путовање. Није наше да проћардамо живот у безбрижној луци него да се отиснемо на пучину, па шта год да нас тамо снашло.

И 2013-те, као и ранијих година, ПК "Победа" и ПК "Раднички" из Београда организовали су Меморијал Звонимира Звоне Блажине, у част некадашњег дугогодишњег алпинистичког инструктора и једног од најмаркатнијих послератних алпиниста у Србији и Југославији.